Transkripcijski faktor

Transkripcijski faktori je oznaka za sekvencno-specifične DNK-vezujuće faktore - proteine koji se vežu za specifične DNK nizove nukleotida, čime kontroliraju prenošenje (ili transkripciju) genetičke informacije sa smislenog polulanca DNK na iRNK.^[1][2] Tu funkciju imaju samostalno ili u kompleksu sa drugim proteinima, kada promoviraju (kao aktivatori) ili blokiraju (kao represori) funkcije RNK polimeraza - enzima koji kataliziraju transkripciju genetičke informacije sa DNK na RNK) za specifične gene.^[3][4]

Transkripcijski faktori sadrže jedan ili više DNK-vezujućih domena (DBD), koji se vežu za specifične DNK sekvence pored gena koje oni reguliraju. Dodatni proteini kao što su koaktivatori, kompleks remodeliranja hromatinske strukture, tj. remodelatori hromatina, histonske acetilaze, deacetilaze, kinaze, i metilaze, koji takođe učestvuju u regulaciji gena, nemaju DNK-vezujuće domene i zato ne funkcioniraju kao transkripcijski faktori.^[5]

1. ^ Singer S., R., Gilbert S., F. (2006): Developmental Biology. Sinauer Associates, Sunderland, Mass, ISBN 0-87893-250-X.
2. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
3. ^ Roeder R. G. (1996): The role of general initiation factors in transcription by RNA polymerase II. Trends Biochem. Sci., 21 (9): 327–335, pmid = 8870495 | doi = 10.1016/0968-0004(96)10050-5.
4. ^ Latchman D. S. (1997): Transcription factors: an overview. Int. J. Biochem. Cell Biol., 29 (12): 1305–1312, pmid = 9570129 | doi = 10.1016/S1357-2725(97)00085-X.
5. ^ Brivanlou A. H., Darnell J. E. (2002): Signal transduction and the control of gene expression. Science, 295 (5556): 813-818